Kako stvari sada stoje, tržište mobilnih videoigara će ove godine doživeti pad, prvi u eri pametnih telefona.
Kako navodi Fajnenšel tajms, ovaj donedavno brzorastući sektor je pod pritiskom rasta troškova oglašavanja, pada lične potrošnje, ali i prestanka vetra u leđa koji je proizašao iz pandemije koronavirusa i slogana „ostanite kod kuće“, prenosi Poslovni dnevnik.
Mobilne igre su počele svoj prodor na tržište krajem 90-ih kada se pojavila čuvena Nokijina „Zmija“, ali prava ekspanzija je počela 2008. pojavom Eplovog App Stora, čime je to postalo gotovo 100 milijardi dolara vredno tržište.
Drugim rečima, svaki drugi dolar koji industrija videoigara zaradi dolazi od mobilnih igara. Procene firme Newzoo govore da će prihod tržišta mobilnih igara ove godine dostići 92,2 milijarde dolara, što znači da bi bio manji za 6,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
U tom slučaju, to bi bio nagli preokret situacije na tržištu, s obzirom da je 2021. godine zabeležen rast prihoda od 7,3 odsto, a u pandemijskoj 2020. čak 25,6 odsto.
U tom kontekstu, treba napomenuti da je konsultantska kuća Ampere Analysis snizila prognoze za ovogodišnji prihod od mobilnih igara, procenjujući da će on pasti za 6,4 odsto ili šest milijardi dolara manje nego prošle godine.
Razlog pada je slabost na najvećim svetskim gejming tržištima, SAD, Kini i Japanu, pa Ampere ističe da je to „poziv na buđenje“ za celu industriju igara. Inače, cela industrija video igara suočila se sa usporavanjem ove godine, zajedno sa problemima u lancu snabdevanja koji su se odrazili na slabiju prodaju najnovije PlayStation 5 konzole, piše Poslovni dnevnik.
U svom najnovijem finansijskom izveštaju objavljenom u novembru, rukovodioci kompanije Take-Two Interactive – izdavača Grand Theft Auto koji je u maju završio kupovinu proizvođača mobilnih igara Zynge vrednu 12,7 milijardi dolara – okrivili su “trenutno makroekonomsko okruženje” što su kupovine u sklopu aplikacija „pod svojevrsnim pritiskom“. Pored toga, mobilni naslovi su pod većim pritiskom od onih objavljenih za konzole za igre.
Treba napomenuti da je tržište videoigara ostalo relativno stabilno tokom prethodnih recesija, a ovaj pad prihoda je prvi u kojem su besplatne mobilne igre dominantan izvor prihoda za industriju.
Zbog toga se deo rukovodioca te industrije pita hoće li zbog inflacije sve siromašniji potrošači i dalje kupovati omiljene videoigre kad postoji toliko dostupnih besplatnih igara. „To je priuštivi oblik zabave“, rekao je je za FT Soner Ajdemir, suosnivač i izvršni direktor firme Dream Games čija je aplikacija “Royal Match” jedan od retkih ovogodišnjih hitova na tržištu, navodi Poslovni dnevnik.
Igrači u proseku provedu 40 do 50 minuta na “Royal Match-u” dnevno. „To je poput gledanja TV-serija”, kaže Ajdemir. Pad gejming tržišta oseća se i u široj digitalnoj ekonomiji. Gejming je postao jedan od najvećih izvora prihoda za digitalne oglašivačke platforme i prodavnice mobilnih aplikacija koji donosi desetine milijardi dolara. Upravo su Meta, Epl i Gugl uprli prstom u usporavanje na gejming tržištu kao uzrok slabijih kvartalnih rezultata.
Učesnici na tržištu videoigara ističu i jedan drugi problem s kojim se suočavaju – činjenicu da je gejming industrija u sve zrelijoj fazi. Naime, etablirani naslovi s bazom vernih korisnika sve više dominiraju tržištem.
„Tempo inovacija je usporio”, kaže Dmitri Bakman, suosnivač Playrix, jednog od najvećih evropskih developera igara koji stoji iza naslova “Gardenscapes” i “Homescapes”.
Poslovni dnevnik, Borba.rs/ Foto: Pandhuya Niking (Unsplash), Pixabay