Kakva je budućnost novca? Hoće li nestati gotovina? Nemačka Bundesbanka računa da neće, barem ne još. Ali će se sve više plaćati digitalno. To ima brojne prednosti i brojne mane, piše Dojče vele.
Verovatno se niko nikad nije zarazio koronom jer je dodirnuo papirni ili kovani novac, barem nijedan slučaj nije potvrđen.
Ali, u doba pandemije je stvarno bilo trgovina koje ne samo da su mušterije podsticale da koriste karticu ili plaćaju preko telefona, nego su i odbijale gotovinu.
Doba pandemije je proširilo bezgotovinski način plaćanja: prema istraživanju instituta EHI iz Kelna, 2017. je u Nemačkoj 74 odsto kupovina u maloprodaji bilo plaćeno gotovinom, već 2021. je to bilo 58 odsto, a prošle godine je to palo na samo 37,5 odsto.
Digitalni transfer je sve jednostavniji i popularniji i ne bi bilo prvi put da se potpuno promenio način razmišljanja o novcu.
Nemačka je zapravo sve do 1975. imala i kovanicu od plemenitog materijala – „stara“ kovanica od pet maraka je bila od legure srebra u doba kad je još jedva igde bilo zlatnika i srebrnjaka kao u starim danima.
Ali, podrška „običnom“ novcu ove sedmice stigla je iz Bundesbanke, nemačke centralne banke. Tamo je predstavljena studija „Gotovina budućnosti“ gde se analiziraju prednosti i nedostaci mogućih scenarija budućnosti.
Prvi je „hiperdigitalni svet plaćanja“ u kojem je gotovina praktično nestala iz opticaja, jedva da se igde može i podići novac, niti njime nešto platiti. Čak i među poznanicima se novac prebacuje digitalno.
Druga vizija je „renesansa gotovine“ gde je ljudima postalo jasno da digitalni oblici plaćanja imaju i velikih nedostataka – zavisite od ispravnog uređaja i interneta, osetljivi ste na napade hakera, a lako se može znati tačno šta ste kupovali i gde ste bili – vaše privatnosti praktično više nema, navodi Dojče vele.
U doba kad se čini da jedva iko mari koliko je „proziran“ njegov privatni život, najverovatniji je treći scenario: „Postupni nestanak hibridnog načina plaćanja.“
Što iz komocije, ali i zato jer je bankama skupo da drže bankomate pa je i do gotovine sve teže doći, u dogledno vreme će postojati oba načina plaćanja, iako će bezgotovinsko biti sve raširenije.
Predsednik Bundesbanke Burkhard Balc je svestan da je „svet novca u Nemačkoj i u Evropi u promenama“, ali kaže i da je dužnost centralne banke da zajamči nesmetan promet novca.
Svim centralnim bankama je gotovina poduhvat – treba štampati, ali onda i čuvati i od lopova i od vlage, glodara i svih mogućih nedaća. Onda su tu i falsifikatori, treba proveravati i menjati novac koji je dotrajao ili uništen…
A zapravo, sav novac koji „ima“ neka država ionako nikad nije potreban u papiru – štampa se tek deo imetka.
Balc govori o svojevrsnom paradoksu: Nemačka je prisiljena da štampa sve više novca jer očito mnogi ipak i velike iznose drže pod slamaricom.
Na početku emisije evra, Nemačka je štampala 165 milijardi evra, sad je to već gotovo 400 milijardi iako je gotovine u opticaju sve manje. No u načelu je i Balc zagovornik „hibridnog“ oblika: dobro je imati i digitalni i „pravi“ novac, piše Dojče vele.
Posebno u kriznim situacijama nije loše imati i nešto gotovine u ruci i već ta količina novca pomaže stabilnosti čitavog sistema.
Tu je naravno i opasnost rušenja računarskih sistema, ali i činjenica da je nadzor digitalnog transfera veoma često negde u inostranstvu. „Za nas kao Bundesbanku, ali i kao sistem evra, zato je potpuno jasno da gotovina treba da postoji i u budućnosti“, izjavio je Balz.
Tu ga usrdno podržava i Nils Nauhauzer, finansijski stručnjak Centra za zaštitu potrošača pokrajine Baden-Virtemberg. Kaže, ne samo da digitalnim plaćanjem ljudi otkrivaju mnogo o sebi i navikama, nego je i problem što svi ti podaci ostaju u virtuelnom svetu.
A kad na hiljade takvih podataka padne u pogrešne ruke, onda počinju prave muke. Osim toga, čini se lakšim plaćati karticom, dok u novčaniku odmah vidite da li je pun ili prazan. Ovaj stručnjak zato kaže da je prezaduženost mnogo lakša kod „nevidljivog“ novca, navodi Dojče vele.
Upravo će Bundesbanka povesti razgovore s ključnim činiocima o sudbini gotovog novca, s predstavnicima u trgovini i s komercijalnim bankama.
Prodavnice zapravo skupo plaćaju usluge bezgotovinskog kupovine – to ide i do par procenata iznosa koji mušterija plaća.
Ali imaju i prednosti: nema prebrojavanja novca niti opasnosti da koja novčanica nestane ili da se pogrešno vrati kusur, nema ni transporta nego sve odmah legne na njihov račun.
Komercijalne banke se još radije žele oprostiti od gotovine: one nemaju nikakve koristi kad neko podigne novac, a lanac filijala i bankomata je samo trošak.
Borba.rs/ Foto: Alexander Grey (Unsplash), Pixabay, Pixabay