Čak 75 miliona radnih mesta u svetu nestaće usled brzog razvoja veštačke inteligencije, ali će se zahvaljujući njoj otvoriti 133 miliona novih.
To je danas rečeno na panelu „Moć veštačke inteligencije – percepcija i stvarnost“ u organizaciji nedeljnika NIN.
Stručnjaci smatraju da je razumevanje jednostavnih i kompleksnih pitanja već na strani veštačke inteligencije (AI) u odnosu na razumevanje prosečne osobe.
Potreba za stručnjacima u oblasti veštačke inteligencije, analitike i informatike raste i veruje se da će veštačka inteligencija izmeniti mnoge aspekte u privredi i svakodnevnom životu, počev od medicine i poljoprivrede do filmske i muzičke industrije. Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Boško Nikolić rekao je na panelu, u hotelu Hilton, da industrija i obrazovanje mogu doživeti automatizaciju zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.
– Čini mi se da najveći pomak, posebno u našem okruženju, možemo da napravimo u oblasti industrije, počev od elektrodistribucije – kazao je Nikolić.
Kako je naveo, veštačka inteligencija može da unapredi obrazovni sistem putem personalizovanog učenja, odnosno prilagođavanja obrazovanja afinitetima i dostignutom nivou znanja učenika.
– Može da pomogne donekle protoku dokumenta i razumevanja dokumenta, gde je možda ljudska komunikacija usko grlo i gde dolazi do problema – rekao je Nikolić, prenosi Tanjug.
Naglasio je da se to odnosi na racionalne sisteme koji imaju ponavljajuće operacije. Kada je reč o tome koliko su ljudi spremni da prihvate veštačku inteligenciju, direktor sektora za podatke, analitiku i inteligentnu automatizaciju poslovnih procesa u Telekomu Srbije Siniša Arsić rekao je da oni koriste interne podatke kako bi napravili rešenja koja omogućavaju automatizaciju određenih procesa.
– Kada pozovete naš kontakt-centar, prvi dodir sa vama je AI. On suštinski sluša šta mu pričate i sa visokim procentom tačnosti pogađa šta vam je zaista potrebno, da li hoćete da aktivirati neku uslugu ili ste nezadovoljni nama kao operaterom – istakao je Arsić.
Kako je naveo, glavni izazov u kreiranju aplikativnih rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji odnosi se na obradu podataka korisnika, njihovih interakcija i ponašanja, što je škakljiva tema.
– To je jedan izazov koji će morati da se prevaziđe da bismo bili u stanju da što bolje osluškujemo potrebe korisnika i da im kreiramo nešto što je potpuno zasnovano, odnosno personalizovano, prema njihovim potrebama. To je potrebno ako neko domaćinstvo, recimo, želi sportski sadržaj koji u potpunosti njima odgovara, ako ne žele da ih u toku radnog vremena uznemiravaju ili ukoliko žele da se obraćamo samo glavi porodice – kazao je Arsić na panelu „Moć veštačke inteligencije – percepcija i stvarnost“.
Evropska unija je pre dva meseca postigla istorijski sporazum o setu zakona koji regulišu veštačku inteligenciju, a veliki jezički modeli, kao što je čet GPT, danas su njeni simboli.
Četu GPT bilo je potrebno samo pet dana da dostigne milion korisnika. Poređenja radi, Instagramu je trebalo dva i po meseca za ovo dostignuće, Spotifaju pet, Dropboksu sedam, a Fejsbuku deset meseci.
Tviteru je, s druge strane, trebalo čak dve godine, dok je Netfliksu trebalo tri i po godine da dostigne milion korisnika, preneo je Tanjug.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay