Možda su bitkoini, ili noviji lajtkoini, mogli da budu nešto sigurnije utočište za nelegalno stečenu imovinu. Ali i zakonodavstvo pokušava da uhvati korak sa inovacijama. Pa i ono iza kojeg stoji Ministarstvo pravde. To je i jedan od razloga za izmene i dopune Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima.
Nacrt izmena je gotov, a javna rasprava traje do 10. juna. Stavljanje digitalne imovine na spisak svojine koja može biti oduzeta, samo je jedna od predloženih novina.
– Proširen je pojam imovine na digitalnu imovinu, a takođe je prošireno značenje pojma imovine proistekle iz krivičnog dela – stoji u obrazloženju nacrta.
U obrazloženju se ne ističe, ali se vidi da će se imovinom ubuduće smatrati pravo i dobro svake vrste ako je i „registrovano, neregistrovano, uknjiženo, neuknjiženo“. Pa i digitalna imovina, prenosi portal Biznis i finansije.
Kada propis prođe parlament, imovina će moći da se oduzme i u slučaju krivičnog dela protiv životne sredine. Cilj ove izmene je usklađivanje sa Direktivom EU.
– Dopunjuje se Zakon novim članovima 3a i 3b, kojima se načelno propisuju uslovi za oduzimanje imovine u slučajevima kada nije došlo do osuđujuće presude protiv okrivljenog. Kao i zakonska pretpostavka imovine proistekle iz krivičnog dela i uslovi za oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela od člana porodice okrivljenog i trećeg lica – napominje se u nacrtu.
A zapravo znači da će se nekome, protiv koga je pokrenut krivični postupak, iz spiska dela kojima preti oduzimanje imovine, ona oduzeti i ako postupak ne može da se nastavi. Misli se ukoliko okrivljeni premine, ili se zbog njegove bolesti, bekstva, pa i zastarelosti ne može nastaviti proces.
– Imovina proistekla iz krivičnog dela oduzeće se u postupku za trajno oduzimanje imovine – predlaže se u Članu 3A.
U slučaju smrti okrivljenog, imovina će se oduzeti od njegovih sledbenika. Uslov je da se sud u ovim slučajevima, i smrti i bekstva, uveri da bi postupak mogao da se završi osuđujućom presudom. Da je bilo prilike da se završi.
– Imovina proistekla iz krivičnog dela može se oduzeti od člana porodice učinioca, bez obzira po kom pravnom osnovu se kod njega nalazi. I nezavisno od toga da li živi zajedničkom domaćinstvu sa učiniocem – ovo predviđa Član 3B. Uz ogradu da to važi ukoliko se pokaže verovatnim da je poreklo te imovine zakonito, prenosi Biznis i finansije.
Izmene zakona će doneti veće zarade ljudima u Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom. Zbog posebnih uslova rada i složenosti posla, njima se plata može uvećati do 30 odsto. U odnosu na plate državnih službenika čija su radna mesta razvrstana u istoj grupi.
Ideja je da ubuduće bude obavezno pokretanje finansijske istrage za krivična dela organizovanog kriminala. Kao i krivična dela protiv službene dužnosti kada okrivljeni obavlja javnu funkciju. Kada je izabran, imenovan ili postavljen i to na osnovu odluke Narodne skupštine, predsednika, Vlade, Vrhovnog suda, Visokog saveta sudstva ili Visokog saveta tužilaštva.
Naredba o zabrani raspolaganja imovinom i privremenom oduzimanju imovine može trajati najduže tri meseca. Novina je da su izuzetak krivična dela organizovanog kriminala. U tom slučaju naredba traje najduže šest meseci.
– Na obrazloženi predlog javnog tužioca, sud u opravnim razlozima može tajanje mere produžiti za još najduže tri meseca – piše u obrazloženju.
Radi efikasnijeg rada, daće se ovlašćenje Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom da za potrebe čuvanja privremeno oduzetih novčanih sredstava otvori poseban račun kod poslovne banke. Kada je reč o digitalnoj imovini, još nije definisano na koji način će je čuvati.
– Imajući u vidu da je proširen pojam imovine i na digitalnu imovinu, propisuje se ovlašćenje za ministra nadležnog za pravosuđe da donese podzakonski akt kojim će se bliže urediti način upravljanja privremeno oduzetom digitalnom imovinom – napominje se u obrazloženju.
Dodaje se novi stav koji precizira da pravnosnažna odluka suda o trajno oduzetoj nepokretnoj imovini predstavlja pravni osnov za upis prava svojine Republike Srbije u katastru nepokretnosti.
Daje pojašnjenje i kako da se raspodeli oduzeta imovine između država u okviru međunarodne saradnje.
– Prilikom raspodele trajno oduzete imovine prvenstveno se razmatraju mogućnosti da se, ako je to zahtevano, izvrši povraćaj imovine državi molilji. Kako bi ona mogla iz te imovine da obezbedi naknadu licima oštećenim krivičnim delom. Ili da vrati tu imovinu njenim zakonskim vlasnicima – stoji u nacrtu zakona, preneo je Biznis i finansije pisanje Forbsa.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay