Evropski sud za ljudska prava presudio je u korist petoro državljana Turske i Nemačke nakon decenije pravne borbe da im se vrati novac koji im je oduzet na granici Srbije.
Neuspehu naše zemlje u ovom postupku doprineo je nedovoljno precizni Zakon o deviznom poslovanju na koji i danas građani i privreda imaju primedbe, prenosi 021 pisanje Forbesa Srbija.
Presuda Evropskog suda objavljena je juče. Iz nje se vidi da je petoro stranih državljana pokrenulo postupak protiv Srbije tvrdeći da su im u periodu 2012-2014 na različitim graničnim prelazima naši carinici oduzeli gotovinu koju nisu prijavili. Oni su kod sebe imali više od 10.000 evra (iznos koji može da se prenese bez prijavljivanja).
Prekršajni sudovi, koji su potom vodili postupke protiv njih, izrekli su im novčane kazne.
Međutim, uz kaznu za prekršaj, oduzeta im je i zaplenjena gotovina.
Podnosioci predstavki su pred Evropskim sudom tvrdili da je oduzimanje njihovog novca bilo nezakonito. Da nije bilo u javnom interesu i da nije bilo proporcionalno.
Predstavke su podnete Evropskom sudu za ljudska prava u periodu između 17. juna 2013. i 4. maja 2015. godine.
Jedan podnosilac je nemački državljanin, troje su turski, a jedna osoba ima oba državljanstva. Žive u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji.
Između 2012. i 2014. godine petoro ljudi je pojedinačno zaustavljano na različitim graničnim prelazima, dok su putovali kroz Srbiju ka Turskoj ili iz Turske.
Kroz ispitivanje ili pretres, ustanovljeno je da poseduju više gotovine nego što je dozvoljeno.
S druge strane, neki od njih su imali potvrde ili izvode o podizanju novca, koji su dokazivali poreklo sredstava.
Carinski organi su im dozvolili da zadrže po 10.000 evra, ali su privremeno zaplenili iznose koji su prelazili taj limit označivši ih kao „nezakonito stečen novac“.
Iznosi koje su carinici zaplenili kretali su se od 14.425 evra do čak 93.000 evra.
Pred prekršajnim sudovima, ovih petoro ljudi je kasnije proglašeno odgovornim za kršenje Zakona o deviznom poslovanju, odnosno da nisu ispunili obavezu prijavljivanja gotovine u iznosu većem od 10.000 evra prilikom ulaska ili izlaska iz države.
Osim što su im izrečene novčane kazne između 70 i 550 evra za prekršaj, njima je delimično ili u celosti oduzeta i gotovina koja im je zaplenjena. To je urađeno po osnovu „zaštitne mere oduzimanja predmeta prekršaja“.
Nemačkom državljaninu kojem je oduzeto 93.000 evra na kraju je trajno konfiskovano gotovo 60 odsto te sume odnosno oko 53.000 evra. Ostale osobe ostale su bez celokupnih iznosa (u rasponu od 14.425 do 25.020 evra).
Ustavni sud Srbije odbacio je njihove žalbe, nakon čega podnose predstavke Evropskom sudu za ljudska prava.
Presuda Evropskog suda doneta je posle postupka koji je trajao više od 10 godina. Veće tog suda jednoglasno je odlučilo da je Srbija povredila član 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Taj član kaže da svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu. I to pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.
Evropski sud je zaključio da široki i neprecizni zakonski okvir Srbije, u kombinaciji sa ograničenom proverom od strane srpskih sudova, nisu mogli da obezbede potreban pravičan balans – između zahteva opšteg interesa i zaštite prava podnosilaca žalbe na mirno uživanje njihove imovine.
Strane u postupku (Srbija i podnosioci žalbi) su se saglasile da je novac bio u vlasništvu podnosilaca. Kao i da je odluka sudova o oduzimanju neprijavljene gotovine predstavljala mešanje u to vlasništvo.
Iz presude Evropskog suda, vidi se da je Srbiji naloženo da podnosiocima predstavke vrati oduzeti novac. Takođe, Srbija će morati da im plati i troškove postupka, između 1.700 i 1.750 evra, u zavisnosti od konkretnog slučaja, preneo je 021 pisanje Forbes Srbija.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay