Grci su sada zvanično drugi najsiromašniji u Evropi.
Prema najnovijim podacima OECD-a, realne plate su stalno padale do 2022. godine, a sada su 30% slabije u odnosu na nivoe prije krize.
Grčka vlada se hvali ekonomskim rastom Grčke, koji je viši od proseka Evrozone. Međutim, građani Grčke ostaju na „dnu Evrope“ u pogledu stvarne kupovne moći, javljaju grčki mediji. Uprkos tekućem ekonomskom oporavku, Grci postaju sve siromašniji. Situacija se može pogoršati tokom vremena. Trenutno se Grčka često poredi sa Bugarskom po kupovnoj moći, prenosi Investitor.
Dok je uspon grčke ekonomije blago povisio životni standard u poređenju sa prosekom EU, ovo poboljšanje je minimalno. To nije podiglo Grčku sa pozicije najsiromašnije zemlje u Evrozoni, navodi Greek Reporter.
Vredi napomenuti da je do 2009. BDP Grčke po glavi stanovnika bio blizu proseka EU. Međutim, od tada je 10 zemalja nadmašilo Grčku po životnom standardu. Grci su sada drugi najsiromašniji u Evropi, jedino je Bugarska iza.
Jaz između Grčke i Bugarske, međutim, ubrzano se smanjuje. Kao rezultat toga, nije nerazumno očekivati da će Grčka uskoro postati najsiromašnija zemlja u EU. Ovo predviđanje izazvalo je žestoku debatu u grčkoj politici.
Dakle, kako mogu istovremeno postojati snažan oporavak i sve dublje siromaštvo? Za to su krive posledice finansijske krize i štednja koja je usledila, navodi Greek Reporter. Grčka je bila prisiljena da smanji potrošnju i poveća poreze kako bi osigurala spas od MMF-a i EU. Ove mere su zadavile preduzeća i domaćinstva, urušavajući privredu. Ekonomska šteta koju je Grčka pretrpela bila je retka, čak i u mirnodopskom vremenu.
Kao rezultat toga, grčka ekonomija je i dalje oko 19% manja nego što je bila 2007. U međuvremenu, ekonomija EU je porasla 17%, prenosi B92.
Statistika siromaštva u Grčkoj je alarmantna, jer i ostali podaci potvrđuju teške uslove za građane Grčke. U 2023. godini grčka ekonomija je porasla 2%, ali se siromaštvo nije smanjilo.
Prema ELSTAT-u , 26,1% grčkih muškaraca i žena bilo je u opasnosti od siromaštva ili socijalne isključenosti u 2023. To je oko 2.658.400 ljudi. Stopa siromaštva u 2022. godini iznosila je 26,3%.
Važno je napomenuti da Eurostat i ELSTAT definišu “siromaštvo” kao ono što bismo u svakodnevnom jeziku nazvali apsolutnim siromaštvom ili nemaštinom. Linija siromaštva je određena na 6.030 evra godišnje za pojedinca ili 12.663 evra za domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina.
Posebno zabrinjava visok procenat mladih od 18 do 24 godine koji žive u teškoj materijalnoj i socijalnoj deprivaciji. Ova stopa je više nego dvostruko veća od evropskog proseka. U 2023. godini, 14,8% mladih od 18 do 24 godine suočilo se sa teškom deprivacijom. Žene su sledile usko sa 14,1%, a osobe starije od 55 godina sa 13%. Muškarci su imali nešto nižu stopu uskraćenosti od 12,9%. Materijalna i socijalna uskraćenost se razlikuje od siromaštva. Meri pristup osnovnim dobrima i uslugama, a ne prihod. Ovo uključuje hranu, smeštaj, rekreaciju, odmor i hitne troškove.
Grčka takođe drži negativne rekorde u siromaštvu dece. U 2023. godini, skoro 22% maloletnika bilo je u opasnosti od siromaštva, u poređenju sa 18,3% odraslih, prema izveštaju GSEE.
INE-GSEE je napomenuo da, iako se činilo da se grčko društvo poboljšalo nakon najniže tačke krize, pokazatelji siromaštva su se ponovo pogoršali od 2020. Na primer, 2022. godine, 22,3% domaćinstava sa izdržavanom decom u Grčkoj živelo je ispod granice siromaštva, u poređenju sa 17,4 % u EU-27. U 2023. godini došlo je samo do blagog pada, samo 0,3 procentna poena, preneo je B92 pisanje Investitora.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay, Towfiqu Barbhuiya (Unsplash)