Predsednica Evropske centralne banke (ECB), Kristin Lagard, pozvala je u ponedeljak evropske zakonodavce da ubrzaju usvajanje zakona koji bi otvorio put za pokretanje digitalnog evra.
Naime, ECB već godinama radi na digitalnoj verziji jedinstvene valute – u suštini elektronskom novčaniku – ali joj je potrebna podrška Evropskog parlamenta da bi ga sprovela. Međutim, taj korak se pokazao teškim zbog otpora među poslanicima.
Lagard je ponovila svoj apel obraćajući se odboru Evropskog parlamenta, opisujući digitalni evro kao ključni alat za finansijsku autonomiju Evrope i kritikovala konkurentske digitalne valute koje izdaju privatne kompanije, poznate kao stabilni koini, preneo je Blic.
– Zakonodavni okvir za potencijalno uvođenje digitalnog evra mora se brzo uspostaviti, molim vas – rekla je Lagard.
Evropska komisija je predložila zakon o digitalnom evru još u junu 2023. godine, ali od tada nije bilo značajnog napretka. Ako Parlament usvoji potrebne zakone, Upravni savet ECB planira da odluči o zvaničnom pokretanju digitalnog evra na jesen.
Predstavnici četiri od ukupno osam političkih grupa u Parlamentu izrazili su zabrinutost nakon što je platni sistem ECB-a poremećen ranije ove godine, što je dodatno pokrenulo pitanja o sposobnosti centralne banke da sprovede projekat digitalnog evra.
U dizajnu ECB-a, digitalni evro bi bio dostupan svim građanima evrozone, verovatno do limita od oko 3.000 evra.Garantovala bi ga centralna banka, ali bi se distribuirao preko komercijalnih banaka i operatera digitalnih novčanika.
Evropske banke su uglavnom skeptične prema ovoj ideji, plašeći se da bi to moglo da pokrene egzodus depozita, jer bi klijenti prebacili novac u sigurnije novčanike koje garantuje ECB.
Studija koju je za potrebe bankarskih udruženja sprovela revizorska firma PwC procenjuje da bi digitalni evro mogao da košta bankarski sektor između 18 i 30 milijardi evra tehničkih, komercijalnih i operativnih troškova.
ECB promoviše digitalni evro i kao odgovor na inicijative predsednika SAD Donalda Trampa, koji podržava razvoj stabilnih koina – kriptovaluta koje su najčešće vezane za američki dolar, prenosi Blic pisanje Investitora.
Lagard je istakla da stabilni koini predstavljaju „rizik za monetarnu politiku i finansijsku stabilnost“, jer mogu povući depozite iz bankarskog sistema i često ne uspevaju da održe svoju fiksnu vrednost.
Jedan od najpoznatijih kolapsa dogodio se u maju 2022. godine, kada TerraUSD nije uspeo da održi svoj fiksni kurs za dolar, što je izazvalo pad tržišta i talas bankrotstava u kripto sektoru.
Lagard je dodatno naglasila da u ovom delu tržišta ne postoji globalna regulacija i da je izdavalac najvećeg stabilnog koina – Tether – registrovan u El Salvadoru, „zemlji koja nema nikakav regulatorni okvir“ za takve proizvode.
– Ovakva fragmentirana pristupa sprečava jednake uslove na globalnom nivou i otvara prostor za nove rizike i sistemsku ranjivost. Zato moramo ostati budni i zalagati se za globalno harmonizovanu regulaciju stabilnih koina – konstatovala je Lagard.
Borba.rs/ Foto: Pixabay