Civilni avio-saobraćaj u Evropi prošle godine je bio vrlo neredovan, a avioni su često kasnili pa je trećina putnika bila zahvaćena kašnjenjima i otkazivanjem letova, pokazalo je istraživanje portala Airhelp.
Uprkos proređenom redu letenja, 244 miliona putnika ili nešto manje od 31 odsto od ukupno prevezenih, 795 miliona bilo je pogođeno kašnjenjima i otkazivanjima u poslednji tren, pokazuje analiza tog portala.
Poređenja radi, tokom 2019. godine – poslednje pre krize s koronavirusom, 24 odsto putnika bilo je zahvaćeno kašnjenjima i otkazivanjima, od njih ukupno 1,12 milijardi.
Naročito je leto pokazalo da je osoblje aerodroma i prevoznika nespremno u uslovima povećanja prometa nakon pandemije.
Prema studiji, tokom letnjih meseci do 40 odsto putnika imalo je teškoća s letovima. Uz slabosti osoblja, ostali glavni uzroci kašnjenja bili su štrajkovi i nepovoljni vremenski uslovi.
Poboljšanja na vidiku nema ni za 2023. godinu.
Očekuje se nastavak negativnih trendova i u ovoj godini. Kao i u mnogim drugim industrijama, nedostatak kvalifikovanih radnika i dalje je ozbiljan problem, a dodatni izazov su štrajkovi.
Prema Airhelpu, Holandija je bila zemlja s najviše kašnjenja, a slede Velika Britanija i Nemačka, a Krf, Mančester i Frankfurt bili su prošle godine vodeći aerodromi po kašnjenju. U obzir su uzeti letovi koji su kasnili u polasku više od 15 minuta, kao i oni otkazani u nedelji pre planiranog poletanja, preneo je portal 021.
Borba.rs/ Foto: Ross Parmly (Unsplash), Daniel Eledut (Unsplash)