Nakon 28 godina, s pravim danom Nove godine hrvatska kuna će biti zamenjena evrom, a više od 500 miliona komada novčanica i oko 5.200 tona kovanica biće uništeno.
Poslednjih meseci kod poslovnih subjekata i građana u opticaju je oko 30 milijardi kuna. To je posledica inflacije i pokazuje da se gotovina koja je čuvana u slamaricama počela da se troši. Međutim, pala je tražnja zbog promene u evre, kaže izvršni direktor sektora za gotovi novac HNB-a Tihomir Mavriček, prenosi Blic.
Povlačenje viškova kune počelo je u septembru ove godine, nakon turističke sezone i biće nastavljeno postepeno. Rok za zamenu papirnih novčanica je neograničen, dok je rok za zamenu kovanica tri godine.
Zbog negativnog uticaja na okolinu, odnosno primesa boje na novčanicama i zaštitnih elemenata, zamenjene novčanice se više ne spaljuju nego se usitnjavaju rezanjem na komadiće manje od milimetra, a ta masa se koristi kao izolacija u javnim građevinskim radovima, navodi portal.
Radi se o ogromnoj masi materijala.
– Kad bi novčanice koje ćemo povući, njih oko 500 miliona komada, posložile jednu na drugu, visina bi iznosila gotovo 50 kilometara ili kao šest Mont Everesta – kažu iz HNB, prenela je Hina.
Takođe, 5200 tona preostalih kovanica, za koje se računa da će biti vraćene, prodavaća se kao sirovina nakon topljenja.
Kada kunu zameni evro u opticaju će biti ista količina novca. Na primer, broj novčanica od 100 kuna zameniće proporcionalan broj novčanica od 10 i 20 evra.
Kuna kao papirnati i metalni novac i lipe kao kovanice u apoenima manjim od jedne kune uvedeni su u upotrebu 30. maja 1994. na Dan državnosti.
Prethodno, državna Komisija za novac odlučila krajem avgusta 1991. da će se trajni novac u Hrvatskoj, nakon hrvatskog dinara, zvati kruna a njegov stoti deo banica, navodi Blic.
Za krunu je proveden konkurs i odabrano rešenje, ali je naknadno, u julu 1993., nakon predloga deset poslanika sabor je doneo odluku da će se hrvatski novac vati kuna.
Deo javnosti pokazao je javni otpor ističući da je novac s tim imenom opterećen negativnim istorijskim nasleđem Pavelićeve NDH, a istoričari da je odluku naložio tadašnji predsednik Franjo Tuđman.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Ibrahim Boran (Unsplash)