Automobil predstavlja prilično veliku investiciju, pa vozači često razmišljaju o tome koliko novca su spremni da izdvoje. Istraživanje kompanije za podatke o automobilima carVertical pokazuje koliko dugo građani Evrope, uključujući i Srbiju, moraju da štede ako žele polovni automobil, u zavisnosti od prosečne plate u svakoj zemlji. Istraživanje je pokazalo da se mogućnost kupovine automobila znatno razlikuje od zemlje do zemlje.
Analiza tržišta polovnih automobila u 23 evropske zemlje pokazuje da je potrebno skoro 10 meseci rada kako bi se kupio prosečan polovni automobil. Kupovina takvog automobila može predstavljati veliki izazov mnogim vozačima.
Od 23 zemlje obuhvaćene anketom, Srbija je na 3. mestu po vremenu potrebnom za kupovinu polovnog automobila (14,7 meseci rada). Portugalskim vozačima je potrebno najviše vremena da zarade za prosečan polovni auto – čak 22,4 meseca, dok je Rumunima potrebno 15,4 meseca. Finci mogu da zarade automobil za svega 2,7 meseci rada, dok bi Nemcima bilo potrebno 6 meseci, a Švajcarcima 6,1 mesec.
U zemljama koje okružuju Srbiju ljudi manje rade za automobil: Mađari – 11,2 meseca, Hrvati – 11,7 meseci. To u stvari može da potraje i nekoliko puta duže, jer je malo verovatno da neko može da odvoji baš sve što zaradi svakog meseca, čak i u domaćinstvima sa više članova.
Finansijski stručnjaci obično savetuju da nije pametno potrošiti više od pola godišnje plate za auto. Ipak, u većini ispitanih zemalja, kupci automobila se ne drže ovog pravila, već se opredeljuju za skuplje modele.
Prosečna plata u Srbiji iznosi 679 evra, a prema podacima sajta Polovni automobili, Srbi u proseku izdvoje 9981 evro za polovni automobil.
Ipak, izbor vozila je vrlo individualan, a cene polovnih automobila mogu se znatno razlikovati od kupca do kupca. Na primer, Volkswagen Golf i Audi A4 uživaju veliku popularnost među vozačima u zemlji. Golf se prodaje za prosečno 13.500 evra, što znači da je potrebno raditi gotovo 20 meseci da bi se skupio novac za njega. S druge strane, za A4 treba izdvojiti oko 23.000 evra, što je otprilike 33,9 prosečnih plata.
Švajcarska je na vrhu liste s prosečnom cenom polovnog automobila od skoro 39.000 evra. Međutim, prosečna plata u Švajcarskoj je najviša među svim anketiranim zemljama i iznosi čak 6377 evra. Odmah iza njih su Austrijanci, koji za auto u proseku izdvoje 28.500 evra, a Portugalci nešto manje – 24.200 evra. Iako se budžeti za automobile u Austriji i Portugaliji ne razlikuju mnogo, plate su potpuno druga priča: 2600 evra u Austriji i manje od 1100 evra u Portugaliji.
Najmanje novca za automobil potroši se u Ukrajini (skoro 5000 evra), Letoniji – 7500 evra i Finskoj – 8000 evra. Ove zemlje se znatno razlikuju u po kupovnoj moći: dok je prosečna plata u Ukrajini 394 evra, u Letoniji iznosi 1100 evra, a u Finskoj preko 2900 evra.
Iako neki vozači smatraju da je izdvajanje višemesečne plate za polovni automobil prevelik izdatak, važno je napomenuti da i polovna vozila mogu imati dodatne troškove. Mnogi automobili na tržištu imaju falsifikovane merače kilometara ili skrivena oštećenja.
Kako ističe Matas Buzelis, stručnjak za automobile iz kompanije carVertical, prodaja polovnih automobila se oporavila, a tržište je sada u boljem stanju nego prošle godine. Rast prodaje novih automobila je doveo do povećanja ponude polovnih automobila sa jednim prethodnim vlasnikom, čime su kupci dobili više opcija.
– Svedoci smo stabilizacije tržišta polovnih automobila na celom kontinentu. Cene polovnih automobila kontinuirano pokazuju blagi pad, a ponuda odgovara potražnji za ovim vozilima. Razlozi zbog kojih je prodaja automobila stala konačno su nestali – ljudi više ne moraju godinama da čekaju na zamenu automobila – objašnjava Matas Buzelis iz carVerticala.
Naime, istraživanje kompanije carVertical je analiziralo i opadajućim redosledom rangiralo 23 evropske zemlje na osnovu broja radnih sati potrebnih da se kupi polovni automobil. Izračunali smo koliko meseci se mora raditi da bi se kupio auto na osnovu prosečne cene automobila i plate u svakoj zemlji. Prosečna cena polovnih automobila u različitim zemljama utvrđena je korišćenjem javno dostupnih izvora: medijskih publikacija, statistike s oglasnih portala, informacija partnera carVerticala i podataka javnih institucija za 2023. i 2024. godinu. Podaci o prosečnoj zaradi u različitim zemljama potiču sa portala Numbeo portal. Studija je sprovedena u junu i julu 2024.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, carVertical, carVertical