Dok su globalna tržišta poslednjih nedelja beležila drastičan pad uzrokovan povratkom agresivne politike carina Donalda Trampa, jedini od 10 najbogatijih ljudi sveta kojem je u ovoj godini poraslo bogatstvo je Voren Bafet.
Prema podacima Blumbergovog indeksa milijardera, Bafetova neto vrednost porasla je za 12,7 milijardi dolara u 2025. godini, uprkos velikim gubicima drugih milijardera. Sada ukupno ima 155 milijardi dolara, što ga stavlja na šesto mesto na globalnoj lestvici najbogatijih ljudi.
Istovremeno, tržišni udar uzrokovan novim Trampovim carinama na kinesku robu i evropske proizvode izbrisao je gotovo osam biliona dolara tržišne vrednosti u samo nekoliko dana. Najteže su pogođeni tehnološki milijarderi: Ilon Mask izgubio je čak 130 milijardi dolara od početka godine, Džef Bezos preko 45 milijardi, a Mark Zakerberg 28 milijardi dolara, prenosi Indeks.
Bafetov rast bogatstva rezultat je njegove konzervativne strategije ulaganja, koja je uključivala povećanje udela njegove kompanije Berkshire Hathaway u pet najvećih japanskih trgovačkih kompanija – Mitsui, Mitsubishi, Sumitomo, Itochu i Marubeni. Berkshire sada drži gotovo 10 posto svake od njih, što se pokazalo uspešnim potezom usred globalne tržišne krize.
Za razliku od konkurencije, Bafet je posljednjih godina prodavao deonice i akumulirao rekordne novčane rezerve, koje su krajem 2024. dosegle čak 321 milijardu dolara. Upravo mu je ta ogromna količina raspoloživog novca omogućila stabilnost i rast čak i u turbulentnoj godini poput ove.
Voren Bafet, poznat kao „prorok iz Omahe“, izgradio je svoje bogatstvo kroz dugoročnu i disciplinovanu investicionu strategiju. U svom se pristupu oslanja na dugoročna ulaganja, dosledno se držeći jasnih načela.
Strategiju Bafet temelji na kupovini potcenjenih deonica firmi koje imaju stabilne temelje, jak menadžment i održivu konkurentsku prednost. Bafet se kloni špekulacija, a tržišne padove smatra prilikama za kupovinu kvalitetnih deonica po povoljnijoj ceni.
Među njegovim ključnim savetima je čuvena izjava: „Budite bojažljivi kada su drugi pohlepni, a pohlepni kada su drugi bojažljivi“, čime podstiče ulagače da ne slede slepo tržišne trendove nego racionalno procene stvarnu vrednost kompanija.
Što se tiče carina, Bafet je izrazio zabrinutost u pogledu njihovih ekonomskih posledica. U intervjuu za CBS News u martu, opisao je carine kao „čin rata do određene mere“ i upozorio da one deluju kao porez na robu, potencijalno povećavajući inflaciju.
Bafet je i ranije kritikovao carine nazivajući ih „skrivenim porezom na potrošače“. Tokom trgovinskih tenzija između SAD i Kine 2018, upozoravao je kako „carine mogu da nanesu veliku štetu ekonomiji i ugroze globalni rast“, sugerišući da one dugoročno štete i američkim građanima i kompanijama koje ih plaćaju kroz povećane cene proizvoda.
Uprkos tržišnim previranjima uzrokovanim uvođenjem novih carina, Bafetova strategija očito pokazuje snagu upravo u ovakvim vremenima, preneo je B92.
Borba.rs/ Foto: Flickr, Pixabay