Radnici koji koriste veštačku inteligenciju (AI) prosečno mogu da uštede jedan sat dnevno, pokazuje godišnje istraživanje „Globalna radna snaga budućnosti“.
Kako je saopšteno, istraživanje koje je sprovela kompanija Adecco Group za 2024. godinu obuhvatilo je 35.000 radnika u 27 vodećih ekonomija, od kojih je čak petina tvrdila da im je AI uštedela čak dva sata dnevno, dok je pet odsto njih kazalo da im ta tehnologija štedi između tri i četiri sata svakog dana, prenosi Tanjug.
Skoro tri četvrtine korisnika AI kažu da su produktivniji, dok samo četvrtina tvrdi da su prošli obuku kako primeniti veštačku inteligenciju na poslu.
Istraživanje je pokazalo i da je ušteda vremena konzistentna u svim sektorima, preciznije, radnici u sektorima energije, komunalnih usluga i čiste tehnologije izveštavali su o najvišim uštedama vremena (75 minuta dnevno), dok su najniže zabeležene uštede u sektoru aeronautike i odbrane (52 minuta dnevno).
Upotrebom AI, radnici u tehnologiji uštedeli su prosečno 66 minuta dnevno, u finansijskim uslugama 57 minuta, a u proizvodnji 62 minuta dnevno.
U saopštenju se navodi i da istraživanje pokazuje da se vreme koje se štedi koristi za veći doprinos vrednosti, pri čemu 28 odsto korisnika kaže da dodatno vreme koje su dobili upotrebljavaju za kreativniji rad, 26 njih navodi da im AI omogućava da više vremena posvete strateškom razmišljanju, dok 27 odsto tvrdi da im AI pomaže da postignu bolji balans između posla i privatnog života.
Ipak, kako se ističe, postoje naznake da se vreme ušteđeno zahvaljujući AI ne koristi uvek produktivno, jer 23 odsto ispitanika kaže da rade isti obim posla, dok 21 odsto njih navodi da više vremena posvećuju ličnim aktivnostima.
Istraživanje pokazuje i da su radnici sve više zabrinuti zbog neizvesne budućnosti, pri čemu su ekonomski uslovi i sigurnost posla prioriteti.
Čak 40 odsto radnika izražava zabrinutost zbog dugoročne sigurnosti posla, dok 83 odsto kaže da planira da ostane kod trenutnog poslodavca što je najviša stopa zadržavanja u protekle tri godine.
Uticaj AI na stabilnost posla u protekloj godini uglavnom bio potcenjen i 13 odsto radnika reklo je da su izgubili posao zbog AI.
Veštine vezane za AI za 51 odsto korisnika proširuje mogućnosti zapošljavanja, a 46 odsto njih se slaže da im AI pruža više prilika za učenje veština i napredovanje na poslu.
Trenutno, samo 11 odsto radnika je spremno za budućnost, tj. osobe koje se izdvajaju zbog svoje prilagodljivosti, spremnosti da budu fleksibilne sa planovima karijere i proaktivnog pristupa sticanju novih veština.
Istraživanje među grupom budućih radnika je pokazalo da čak 93 odsto njih dobija personalizovani plan razvoja, u poređenju sa 51 odsto šire radne snage.
Takođe, 95 odsto ovih radnika spremnih za budućnost učestvuje u obukama za liderstvo koje pružaju njihove kompanije, u poređenju sa samo 57 odsto šire radne snage.
Trenutno i 76 odsto radnika veruje da kompanije treba da daju prioritet obuci postojećih zaposlenih za različite uloge unutar organizacije pre nego što zapošljavaju spolja, što je povećanje od 12 procentnih poena u odnosu na 2023.
Međutim, samo devet odsto planira da ostane u svojoj kompaniji da bi se prekvalifikovalo, što je pad od sedam poena u odnosu na prošlu godinu.
U proteklih 12 meseci, 40 odsto radnika je osetilo sindrom sagorevanja zbog prekomernog rada, a taj broj skače na 62 odsto među onima koji su zabrinuti zbog uticaja AI i negativno su pogođeni njime.
Manje od polovine zaposlenih izražava poverenje u veštine i znanje svojih lidera o AI (46 odsto), dok više od tri četvrtine vrednuje ljudsku stručnost regrutera (76 odsto) koji mogu uočiti njihov njihov potencijal izvan njihovih veština i iskustva, što je porast sa 64 odsto u odnosu na prošlu godinu, preneo je Tanjug.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay