Izgledi za svetsku ekonomiju danas su još sumorniji nego što su bili u oktobru, posebno u Evropi, upozorio je Međunarodni monetarni fond (MMF).
Pogoršanje u MMF-u pripisuju postroženoj monetarnoj politici kojom centralne banke pokušavaju obuzdati tvrdokorno visoku inflaciju, te slabašnom rastu u Kini, kontinuiranim poremećajima u nabavi i nesigurnom snabdevanju hranom zbog ruske invazije na Ukrajinu, javlja Rojters.
Međunarodni je zajmodavac u oktobru blago snizio prognozu svetskog ekonomskog rasta u 2023. godini sa 2,9 na 2,7 posto.
Pokazatelji potvrđuju da su izgledi sumorniji, posebno u Evropi, objavio je MMF na blogu uoči samita čelnika grupe G20 u Indoneziji, prenosi Rojters.
Indeksi menadžera nabave koji mere aktivnost u industriji i uslužnom sektoru signaliziraju slabost u većini velikih ekonomija u sastavu G20. Aktivnost klizi prema negativnom području, a inflacija je i dalje visoka, ističu u MMF-u.
Zaoštravanje energetske krize u Evropi ozbiljno bi naškodilo rastu i dodatno bi potaknulo rast cena. Ako period visoke inflacije potraje, centralne banke mogle bi podići kamatne stope više no što se očekuje, a uslovi za finansiranje mogli bi biti postroženi.
To donosi veći rizik dužničke krize za ranjive ekonomije, upozoravaju u MMF-u.
Tim rizicima pridružuju se i fragmentacija globalne ekonomije i vremenske nepogode, zaključuju, prenose agencije.
Borba.rs/ Foto: Pixabay